Урок 42
Вид глагола (продолжение). Пассивные конструкции
Текст для чтения
Kulturni život u Beogradu (19)
Сколько человек пришло на встречу Бена с журналистами? О чем они говорили? Почему Бен вел дневник во время поездки? Как он подготовился к встрече?
Priblížava se kraj Benove pósete Srbiji. Ali pre nego što ode, Dejan se dogovório sa nekim svojim kolégama, nóvinarima, da se nađu u Klubu novinara kako bi Ben mogao da im póstavi još neka pitanja, sad kada zna nešto više o kulturnom životu u Srbiji. Došlo je desétak ljudi, iz rázličitih medija.
Vodili su veoma živ razgovor o úslovima u kojima rade i o tome šta bi želeli da prómene. Razume se da su se svi slóžili da bi njihov život bio daleko lakši kada bi vise zarađívali i kada bi uslovi za bávljenje novinárstvom bili bolji. Neki su rekli da bi mnogo voleli da rade neko vreme u inostránstvu kao dópisnici. Najčešće su se spóminjali Nju Jork i Pariz kao nájpoželjniji gradovi, kada bi njihove novine ikada imale srédstava za tako nešto.
Tokom svog boravka, Ben je vodio détaljni dnevnik da bi mogao da napiše seriju članaka. Sada je imao sjajnu priliku da komplétira svoju sliku kulturnog života u Srbiji i Crnoj Gori, pa je préthodno zabéležio čitav niz pitanja. Želeo je da njegovi članci budu što potpúniji i táčniji.
Слова
približávati se | приближаться |
postaviti | задать; поставить |
medij | медиа, СМИ |
uslov | условие |
razume se | разумеется, конечно |
zarađívati (zaráđujem) | зарабатывать |
bavljenje | занятие, увлечение |
dópisnik | корреспондент |
čest | частый |
póželjan | желанный, желательный |
spóminjati | упоминать |
dnevnik | дневник |
serija | серия (в т.ч. на ТВ) |
članak | 1. сустав, сгиб; 2. статья в печати; 3. лодыжка, щиколотка |
kompletirati | завершить; комплектовать |
préthodno | заранее |
zabéležiti | 1. записать; 2. отметить, пометить |
čitav | 1. весь, целый, цельный; 2. невредимый |
niz | 1. вниз; 2. мат. ряд |
potpun | полный, целый |
tačan | 1. точный, верный, правильный; 2. пунктуальный, аккуратный, дисциплинированный |
Вид глагола в сербском языке (продолжение)
Этот урок добавит ещё немного примеров для понимания вида глагола, см. также уроки: 7, 38, 40.
Наречия и союзы как определяющие факторы
а) Наречия: некоторые наречия явно указывают на тот или иной вид:
– несовершенный: непрестано ‘постоянно, непрерывно’; стално ‘постоянно, всегда’; редовно ‘регулярно’; дуго ‘долго’; цео дан ‘целый день’; неко време ‘некоторое время’; и др.
– совершенный: коначно ‘наконец’; одједном ‘(всё) сразу’; изненада ‘внезапно’; одмах ‘сразу ’; нагло ‘резко, внезапно’; и др.
(Конечно, иногда контекст может нести другой смысл предложения, будьте внимательны)
б) Союзы: некоторые из них могут обозначать любой из видов, в зависимости от контекста:
Вам нужно закусывать чем-нибудь, когда пьёте крепкие напитки.
Морате да грицкате нешто кад пијете жестока пића (несов.).
Когда выпьете вино, попробуйте наше кофе.
Кад попијете вино, пробајте нашу кафу (сов.).
Они сняли туфли, когда они вошли в мечеть.
Изули cy ципеле кад cy ушли y џамију (сов.).
Некоторые указывают на несовершенный вид:
Она связала этот свитер, пока лежала в больнице.
Исплела je овај џемпер док je лежала y болници.
Пока мы подъезжали (букв.: прибывали), я заметила твою новую машину.
Док смо долазили приметила сам твоја нова кола.
Другие – на совершенный:
Я позвоню как только приеду.
Телефонираћу чим стигнем.
Просто примеры:
Писали смо писма три сата.
Мы писали письма три часа.
Написали смо писма за три сата.
Мы написали письма за три часа.
Чуо сам га како прилази.
Я слышал (его), как он подходит/приближается.
Видели cy их како ce играју лоптом.
Они видели их играющими в мяч.
Чини ми ce да сам чуо како је ушао.
Мне кажется, что я слышал, как он вошёл.
Видео je како je председник предао документе.
Он видел, как президент вручил документы.
Седим крај прозора и размишљам.
Я сижу у окна и размышляю.
Читао je новине.
Он читал газету.
Чекаће на перону.
Она будет ждать на перроне.
Пассивные конструкции в сербском языке
Одним из основных способов передачи пассивности в сербском языке является использование возвратной формы глаголов, которые в других случаях являются переходными. Объект переходного глагола становится субъектом его возвратной формы:
Да ли ce код вас пуно пије пиво?
У вас много пьют пиво?
Овде ce не говори енглески.
Здесь не говорят по-английски.
Где ce купују карте?
Где покупают билеты
Како ce каже ... ?
Как говорят... ? (досл.: ‘Как говорится?’)
Овде ce примају странке.
Здесь принимают клиентов.
Выражение значения ‘-либо’
Добавление частицы било к различным местоимениям и наречиям передает русское ‘-либо’: било ко ‘кто-либо’; било шта ‘что-либо’; било где ‘где-либо’; било кад ‘когда-либо’. Может переводиться и словом ‘любой’:
Донеси ми било какву књигу.
Принеси мне любую книгу. (досл.: какую-либо)
Уради то на било који начин.
Сделай это любым способом. (досл.: каким-либо)
Упражнения
1. Прочитайте текст для чтения в начале урока ещё раз и завершите диалоги между Беном и Деяном, Беном и журналистами (ключа нет):
2. Переведите на сербский язык, используя пассив с возвратными глаголами:
- Слышу, что здесь делают/готовят хороший кофе.
- Слышно ли радио B92 через Интернет?
- Его книги читают во всём мире.
- Кафедральный собор можно ясно видеть на горе.
- Можно было бы сказать, что дорого жить здесь.
3. Переведите следующий отрывок на сербский язык, выбирая глаголы из списка ниже и уделяю особое внимание на вид глагола. Глаголы даны в том порядке, в котором они появляются в тексте, и первый глагол в каждой паре - несовершенного вида.
Брауны прибыли в отель. Когда он дошёл до стойки администратора, чтобы забронировать номер, Джон осознал, что он забыл бумажник в машине. Он ушёл наружу, чтобы взять его. Вернулся за пять минут и, наконец, начал разговаривать с администратором. Пока Джон говорил, администратор неожиданно перебил его, т.к. узнал Нену. Она всегда останавливается в этом отеле, когда приезжает в Котор с родителями.
Список глаголов: стизати, стићи; долазити, доћи; резервисати; схватати, схватити; заборављати, заборавити; одлазити, отићи; узимати, узети; враћати се, вратити се; разговарати, поразговарати; прекидати, прекинути; препознавати, препознати; одседати, одсести; долазити, доћи.
Диалог
Екипа (19)
Как Дадо отреагировал на предложение Майи? Что договорились сделать Дадо и Саня? Почему Сане нравится идея жить в квартире Майи? Почему и Филипу нравится эта идея?
Одмах после разговора ca Мајом, Сања је попричала са Дадом. Био је оду́шевљен идејом да се преселе у овај пре́красни, про́страни стан. Договорили су се са Мајом да ћe да јој се јаве чим буду имали прилику да попри́чају са Бранком.
Филип је пратио њихов разговор са друге стране собе. Кад је Дадо отишао да потражи Ивану да је поново позове да плеше, пришао је Сањи.
– Било би заиста предивно, када бисте били овде! – рекао је.
– Знам, што више мислим, све ми се више свиђа идеја. Могла бих да се заиста по́свјетим свирању, што нисам радила већ годинама. А Дадо би био у друштву које се бави спортом ...
– Све је то и́стина. Али знам шта је за мене лично највећа предност.
Сања је знала отпри́лике шта ћe да каже, али ништа није рекла. Чекала је да се Филип и́зјасни.
– Мислим да већ знаш – почео је Филип. – Мени је то важно јер бих се осећао слобо́дније, када не би била више код Бранка. Знам да је и́зузетно љу́базан, али свеједно, не могу сваки час да те видим.
– Ко ти је рекао да би могао “сваки час” и да смо овдје! – на́смејала се Сања.
– Знаш шта желим да кажем – рекао је Филип. – Желим да што чешће и што дуже будем са тобом – уколико и ти то желиш, разуме се.
– Ајде, Филипе, доста си причао. Хоћеш да плешемо?
– Хоћу! Ајдемо!
Слова
popričati | поговорить, порассказать, поболтать |
posv(j)étiti se | посвятить себя |
sviranje | игра, букв.: играние (на пианино) |
lično | лично |
prednost | преимущество, превосходство, предпочтение |
izjásniti se | высказаться |
svaki čas | всё время, в любое время |
da | 1. да; 2. что; 3. чтобы; 4. если * |
ukoliko | если * |
* К сожалению, теории про разницу и применение этих ‘если’ нет (также в сравнении с ako и kada). Если она есть у вас, напишите в комментариях, чтобы можно было сделать заметки в уроке вместо вот этого абзаца.